RSS Feed

Krimer.Org

Nahoče

01.08.2013

Nahoče Sinoć sam na terasi zatekla ptiče, majušni, goluždravi golub ležao je metar daleko od ivice.

Misterija, mislila sam, upao je ovde, kroz zavesu od bambusa, živ, ne leti, jedva baulja. Andrej, do srži potresen, nije ga spustio u park (crći ce od gladi, poješće ga  mačketina). Rešio je da ga othrani, zvao deka Lacija (koji je jednom spasao pile), dobio uputstva da stavi pticu u kutiju, u tacnu od saksije napunjenu vodom, da ptičica pije.  Naš golub nije umeo da pije. Andrej  je googlovao: ptičice bi trebalo spasavati posebnom hranom, nekom vrstom humane za ptice bebe. Pre spasavanja,  trebalo bi čekati, doći će možda roditelji po ptičicu. Roditelji nisu došli. Ako ne dođu, trebalo bi potražiti gnezdo. Andrej se popeo sprat iznad i zvonio komšijama, tražio gnezdo. Nisu kod kod kuće. Ptičica je spavala u kutiji. U zoru, zvonio je deka Laci, hteo je da vidi pticu. Seo je, sa kutijom u krilu, potpuno smiren, umakao prst u vodu i kuckao njime ptičicu po kljunu. Golub je pio. Poneću ga prevozom kuci, rekao je deka. Donećemo vam ga mi, kažem ja, ako ne nađemo komšije ili ako ptičica nije njihova. Andej u 8 zvoni komšijama, dobre vesti, njihova je. Andrej vraća ptičicu u kutiju koja leži nasred komšijske terase, tamo je čeka majka. Loše vesti, majka se roguši i gura je, prethodnog dana joj se izleglo još jedno ptiče. Majka je sama donela goluba na našu terasu, napustila ga, odlucila da gaji jedno dete. Nema misterije.

Andrej prestaje da se meša u poslove prirode, ostavlja nahoče kod komšija, sa majkom, prirodnoj selekciji.

Get a Trackback link

1 Comments

  • Jelena Krimer @ 15.08.2013

    Srećan kraj, ptičica je dobro, komšinica kaže da mama leži na oba ptića.

Leave a comment

*