RSS Feed

Krimer.Org

Nahoče

01.08.2013

Nahoče Sinoć sam na terasi zatekla ptiče, majušni, goluždravi golub ležao je metar daleko od ivice.

Misterija, mislila sam, upao je ovde, kroz zavesu od bambusa, živ, ne leti, jedva baulja. Andrej, do srži potresen, nije ga spustio u park (crći ce od gladi, poješće ga  mačketina). Rešio je da ga othrani, zvao deka Lacija (koji je jednom spasao pile), dobio uputstva da stavi pticu u kutiju, u tacnu od saksije napunjenu vodom, da ptičica pije.  Naš golub nije umeo da pije. Andrej  je googlovao: ptičice bi trebalo spasavati posebnom hranom, nekom vrstom humane za ptice bebe. Pre spasavanja,  trebalo bi čekati, doći će možda roditelji po ptičicu. Roditelji nisu došli. Ako ne dođu, trebalo bi potražiti gnezdo. Andrej se popeo sprat iznad i zvonio komšijama, tražio gnezdo. Nisu kod kod kuće. Ptičica je spavala u kutiji. U zoru, zvonio je deka Laci, hteo je da vidi pticu. Seo je, sa kutijom u krilu, potpuno smiren, umakao prst u vodu i kuckao njime ptičicu po kljunu. Golub je pio. Poneću ga prevozom kuci, rekao je deka. Donećemo vam ga mi, kažem ja, ako ne nađemo komšije ili ako ptičica nije njihova. Andej u 8 zvoni komšijama, dobre vesti, njihova je. Andrej vraća ptičicu u kutiju koja leži nasred komšijske terase, tamo je čeka majka. Loše vesti, majka se roguši i gura je, prethodnog dana joj se izleglo još jedno ptiče. Majka je sama donela goluba na našu terasu, napustila ga, odlucila da gaji jedno dete. Nema misterije.

Andrej prestaje da se meša u poslove prirode, ostavlja nahoče kod komšija, sa majkom, prirodnoj selekciji.

Pravo mesto

06.10.2011

Kada sam prvi put videla fontanu u obnovljenom Tašmajdanskom parku, pomislila sam da je lepa.

Onda smo prošle nedelje, u Rimu, gledali fontane. Fascinirale su me, zapamtiću Rim po njima.

Mislila sam u Rimu: kakvih ovde divota ima, a meni je bila lepa fontana na Tašu. Dobro je putovati, pogledati druge, to te stavi na mesto, uveri te da ima boljih, tera te da se trudiš.

Obilazili smo i stari Rim.
Šetajući brdom Palatinom, naišli na park koji je neki od papa, davno, preuredio u lični vrt za orgijanje.
Skroman park, pomislila sam ozbiljno, rekla da sam očekivala više.
Andrej se nasmejao: Šta, Jecki, nisi zadovoljna izgledom iskopanog parka koji je neko gradio pre više od 2000 godina?  Šta su tvoji preci radili u to vreme?

Ponovo me je neko stavio na mesto.

Žgebe i žgebilić

28.03.2011

Julija je krenula u vrtić.

Andrej, koji je odvodi i dovodi, kaže da kada otvori vrata Julijine učionice, sjate se deca ko ribice.
A Ana kaže, klinci se uvek sjate da vide šta se to dešava.
Kaže, kada njena sestra ode po Bogdana, nekoliko klinaca je vuče za rukav, da uzme njih. A Bogdan u panici da ce tetka da ga ostavi zbog druge dece.
Patetično.

Andreju su u vrticu skrenuli pažnju da bi roditelji trebalo samo da kucaju, vaspitačice će izlaziti i sa roditeljima razmenjivati decu, ulasci roditelja u učionicu uznemiruju decu. Andrej je prestao da otvara vrata Julijine sobe.

(Već postoji segment u Julijinom životu o kome ništa ne znam. Patetično.)

 

Posle mladosti

04.01.2011

Dočekali smo Novu Godinu kod kuće, svijali porodično gnezdo, gledali jednim okom prenos koncerta na Platou ispred Narodne skupštine.
Mladi ljudi skakuću i raduju se i muvaju ispred bine.
Nije im hladno, pomislila sam, a napolju je oko – 10.

Jel ti žao što je maldost prošla?, pitao je Andrej ozbiljno.
Iznenadilo me je pitanje, dobro sam razmislila.
Mladost je zaista prošla!, sinulo mi je, prvi put.

Nije mi žao, rekla sam, išla sam i ja na platoe za Novu Godinu, skakala i uglavnom se loše provodila.
Sad biram koncerte na kojima mogu da sedim, kao na predstavi, koji imaju pauzu na kojoj odem do toaleta (zbog starosti, popijem šaku lekova).

Žao mi je jedino zbog suknjica, smejala sam se, posle 35 – te ih svake godine produžim za 2 cm!

Foto album

04.03.2010

Nije me bilo dugo, zapravo, bilo me je, ali ne ovde:
roda mi donela bebu Juliju :-).

Sa bebom, puno fotografisanja,
otuda i album na krimer.org.

O autoru / Fotografije, izvolite pogledati!

Semafor

26.01.2009

Pešak je zakon na pešačkom prelazu,
neće biti čuknut ili pregažen ako se ponaša bahato,
vozač želi da kazni bezobraznog pešaka, ali ne želi da robija,
pešaku na pešačkom prelazu ne može da fali dlaka s glave.

Tako je po Andreju, koji vozi i ljuti se na pešake.

Korisna teorija za mene, pešaka, koja prelazim ulicu ne gledajući automobile i semafor, pošto je pešak na pešačkom svetinja. (Da, dok ne postane avetinja, rekla mi je sestra kada sam pokušala da je naučim kako da ne čeka zeleno svetlo na semaforu).

Korisnija teorija za državu, kojoj sam danas platila 3000 dinara kazne zato što me je policajac ukebao dok sam mirno prelazila Resavsku ulicu na crvenom.