RSS Feed

Krimer.Org

Zanemarivanje

05.12.2013

SlovaOduvek sam marila za formu, geometriju u matematici, učtivost u ophođenju, oblikovanje priče u lepo sročene rečenice, đ, ž, ć, č, ž, š u online pisanoj komunikaciji, pravopis, gramatiku. Gunđala sam kada Andrej, umesto uobičajenih srpskih, dok priča, koristi engleske reči, graktala Potvrđen i Priznat, dok  je Andrej mahao Vujaklijinim Leksikonom stranih reči i izraza i govorio Verifikovan.

Okružena engleskim, pritisnuta žurbom, prestala sam da čitam ozbiljne knjige na srpskom, prešla na one na engleskom, lagane, knjige za čitanje u prevozu, pohađala i kurs konverzacije na engleskom.

Pričajući  Andreju običnu, jutarnju priču o predstojećem danu, zamucala sam, izgovorila nepostojeće reči srpskog, produžila bez ispravljanja. Andrej me je zaustavio: Konverzacijski srpski, to je trebalo da uzmeš umesto konverzacijskog engleskog.

Šala koja me je trgla. Nehotice zanemaren srpski jezik.

Alfa banka, dobrodošli!

17.06.2011

Jutros sam u Alfa banci oročavala novčani depozit.  Imala sam vremena da dam svoj komentar u Knjizi utisaka.

Pisala  sam:

O sporosti i složenosti procesa, o tome da moj zahtev obrađuju tri osobe, da osoba koja prima zahtev započne proces i preda ga službenici do sebe, da zahtev tu sačeka pošto osoba koja obrađuje zahtev nešto završava, dok osoba koja ga je primila ništa ne radi. Onda se čeka na osobu koja klikće autorizacije, zato što osoba koja obrađuje zahtev možda nije (ispostavilo se da ipak jeste) izašla iz Head aplikacije.

Bila sam jedini klijent u čekaonici i proces je trajao 25 minuta.

Čekajući njegov kraj, pisala sam i pisala svoju novelu.

(Službenicima Alfa banke nije pametno da drže Knjigu utisaka. Sem u cilju psihoterapeutske antistres relaksacije klijenata.)

Dan planete Zemlje, 22. april

22.04.2009

DanPlaneteZemlje

Www.google.com se danas zeleni, vesela slika planete Zemlje.

Meni pred očima planeta Beograd: kaljavi liftovi zgrade u kojoj živim,  čovek u odelu koji pljuje ulazeći u Dom zdravlja iz kog izlazim i tera me da poskakujem (smejem se, mogla bih da budem prolaznik koji stepuje pred mecima kabadahije u kaubojskom filmu),  baba koja baca na trotoar zgužvanu hartiju i koju bih da zaustavim i kažem joj ljubazno da je nešto izgubila.

(Ponovo se smeškam: vreme je da prestanem da gledam svoja posla i  mirno živim u tuđem đubretu do kolena, mogla bih da postanem predsednik kućnog saveta, da lepim letke na vrata garaža pred kojima ima smeća i da učim nepoznate ljude lepom ponašanju.)

Zvezdičenje

24.03.2009

hotelnulazvezdica

Prvi hotel nulte kategorije otvoren je u Švajcarskoj, u gradiću Sevelenu: bunker, predviđen za sklonište tokom nuklearnog rata, doživeo je metamorfozu u hotel sa nula zvezdica, jedini na svetu.

$9 – $13, toliko bi trebalo da platite da biste prespavali u sobi nalik zatvorskoj ćeliji, bez dnevne svetlosti i bez grejanja. Vi zimogorožljivi, slobodni ste da iz hodnika, sami, pokupite termofore sa vrelom vodom i njima grejete stopala. Ili obujete kućne papuče, koje će vas, kao deo udobnosti hotela, čekati u sobi i čije me postojanje iznenađuje, tumarati bos po atomskom skloništu mi se čini prikladnijim ambijentu.

Buku koju proizvodi ventilacija eliminisaćete čepovima za uši, naći ćete ih na jastuku, zajedno sa čokoladom za dobrodošlicu. (Ponovo šokirana, čokolada!)

Suočićete se i sa umetnošću, vojničko zajedničko kupatilo je preobraženo u hol sa fontanom punom cveća, dok slike spoljašnjeg života, koje emituje kamera smeštena na površini bunkera, teku po ekranu unutar betonskog zida. ( Detalji )

Sva u štednji, Švajcarska, izmišlja novi oblik hotelijerstva, smeje se zvezdicama Dubaia. Moderno, s obzirom na svetsku bankarsku krizu.

Kape

04.02.2009

nenaŽena Betoven, rekao je Marjan kada sam mu pokazala kapu sa slike koju  je isplela slepa žena iz Kikinde, Magdalena Mišković. (Manekenka sa slike je moja sestra).

Magdalena prodaje kape koje plete od svog konca ili konca koji sami izaberete.

Da biste naručili kapu, ukoliko ne živite u Kikindi, potrebno je da kupite 100 grama vunice, pozovete Magdu i dogovorite se o slanju konca poštom. Lako :-).

Magdalenin telefon: 023-021-513.

Semafor

26.01.2009

Pešak je zakon na pešačkom prelazu,
neće biti čuknut ili pregažen ako se ponaša bahato,
vozač želi da kazni bezobraznog pešaka, ali ne želi da robija,
pešaku na pešačkom prelazu ne može da fali dlaka s glave.

Tako je po Andreju, koji vozi i ljuti se na pešake.

Korisna teorija za mene, pešaka, koja prelazim ulicu ne gledajući automobile i semafor, pošto je pešak na pešačkom svetinja. (Da, dok ne postane avetinja, rekla mi je sestra kada sam pokušala da je naučim kako da ne čeka zeleno svetlo na semaforu).

Korisnija teorija za državu, kojoj sam danas platila 3000 dinara kazne zato što me je policajac ukebao dok sam mirno prelazila Resavsku ulicu na crvenom.

Viši nivo

09.01.2009

Čitam da je u Hrvatskoj dodeljena nagrada Poslodavac godine za osobe sa invaliditetom u 2008. godini. Ciljevi nagrade:

  1. Postaviti zapošljavanje osoba sa invaliditetom u pozitivan kontekst ravnopravnog učešća na tržištu rada na osnovu profesionalnih znanja osoba s invaliditetom
  2. Istaknuti poslodavce sa pozitivnim iskustvima zapošljavanja osoba sa invaliditetom
  3. Nagraditi poslodavce koji uključuju u radnu sredinu osobe s invaliditetom i  tako podstiču poštovanje različitosti na radnom mestu
  4. Učiniti ostale poslodavce osetljivijim i zainteresovanim za zapošljavanje osoba s invaliditetom

(Detalji Poslodavac godine za osobe sa invaliditetom)

Takva nagrada ne postoji u Srbiji.

Kao glavni razlog nezapošljavanja osoba sa invaliditetom, poslodavci u Srbiji ističu neprilagođenost radnih prostorija.

(Ponekad, kad sam baksuz, pomislim da je to divan izgovor za nedostatak zalaganja i predrasude.)

Vozeći se od Beograda do Ljubljane, Andrej i njegov kum su konstatovali da autoputevi Srbije, Hrvatske, Slovenije podsećaju na igricu: prelaskom granice, prelaziš na viši nivo.

Viši nivo savesti, kažem o nagradi Poslodavac godine za osobe sa invaliditetom.