RSS Feed

Krimer.Org

Zanemarivanje

05.12.2013

SlovaOduvek sam marila za formu, geometriju u matematici, učtivost u ophođenju, oblikovanje priče u lepo sročene rečenice, đ, ž, ć, č, ž, š u online pisanoj komunikaciji, pravopis, gramatiku. Gunđala sam kada Andrej, umesto uobičajenih srpskih, dok priča, koristi engleske reči, graktala Potvrđen i Priznat, dok  je Andrej mahao Vujaklijinim Leksikonom stranih reči i izraza i govorio Verifikovan.

Okružena engleskim, pritisnuta žurbom, prestala sam da čitam ozbiljne knjige na srpskom, prešla na one na engleskom, lagane, knjige za čitanje u prevozu, pohađala i kurs konverzacije na engleskom.

Pričajući  Andreju običnu, jutarnju priču o predstojećem danu, zamucala sam, izgovorila nepostojeće reči srpskog, produžila bez ispravljanja. Andrej me je zaustavio: Konverzacijski srpski, to je trebalo da uzmeš umesto konverzacijskog engleskog.

Šala koja me je trgla. Nehotice zanemaren srpski jezik.

Nahoče

01.08.2013

Nahoče Sinoć sam na terasi zatekla ptiče, majušni, goluždravi golub ležao je metar daleko od ivice.

Misterija, mislila sam, upao je ovde, kroz zavesu od bambusa, živ, ne leti, jedva baulja. Andrej, do srži potresen, nije ga spustio u park (crći ce od gladi, poješće ga  mačketina). Rešio je da ga othrani, zvao deka Lacija (koji je jednom spasao pile), dobio uputstva da stavi pticu u kutiju, u tacnu od saksije napunjenu vodom, da ptičica pije.  Naš golub nije umeo da pije. Andrej  je googlovao: ptičice bi trebalo spasavati posebnom hranom, nekom vrstom humane za ptice bebe. Pre spasavanja,  trebalo bi čekati, doći će možda roditelji po ptičicu. Roditelji nisu došli. Ako ne dođu, trebalo bi potražiti gnezdo. Andrej se popeo sprat iznad i zvonio komšijama, tražio gnezdo. Nisu kod kod kuće. Ptičica je spavala u kutiji. U zoru, zvonio je deka Laci, hteo je da vidi pticu. Seo je, sa kutijom u krilu, potpuno smiren, umakao prst u vodu i kuckao njime ptičicu po kljunu. Golub je pio. Poneću ga prevozom kuci, rekao je deka. Donećemo vam ga mi, kažem ja, ako ne nađemo komšije ili ako ptičica nije njihova. Andej u 8 zvoni komšijama, dobre vesti, njihova je. Andrej vraća ptičicu u kutiju koja leži nasred komšijske terase, tamo je čeka majka. Loše vesti, majka se roguši i gura je, prethodnog dana joj se izleglo još jedno ptiče. Majka je sama donela goluba na našu terasu, napustila ga, odlucila da gaji jedno dete. Nema misterije.

Andrej prestaje da se meša u poslove prirode, ostavlja nahoče kod komšija, sa majkom, prirodnoj selekciji.

Pravo mesto

06.10.2011

Kada sam prvi put videla fontanu u obnovljenom Tašmajdanskom parku, pomislila sam da je lepa.

Onda smo prošle nedelje, u Rimu, gledali fontane. Fascinirale su me, zapamtiću Rim po njima.

Mislila sam u Rimu: kakvih ovde divota ima, a meni je bila lepa fontana na Tašu. Dobro je putovati, pogledati druge, to te stavi na mesto, uveri te da ima boljih, tera te da se trudiš.

Obilazili smo i stari Rim.
Šetajući brdom Palatinom, naišli na park koji je neki od papa, davno, preuredio u lični vrt za orgijanje.
Skroman park, pomislila sam ozbiljno, rekla da sam očekivala više.
Andrej se nasmejao: Šta, Jecki, nisi zadovoljna izgledom iskopanog parka koji je neko gradio pre više od 2000 godina?  Šta su tvoji preci radili u to vreme?

Ponovo me je neko stavio na mesto.

Alfa banka, dobrodošli!

17.06.2011

Jutros sam u Alfa banci oročavala novčani depozit.  Imala sam vremena da dam svoj komentar u Knjizi utisaka.

Pisala  sam:

O sporosti i složenosti procesa, o tome da moj zahtev obrađuju tri osobe, da osoba koja prima zahtev započne proces i preda ga službenici do sebe, da zahtev tu sačeka pošto osoba koja obrađuje zahtev nešto završava, dok osoba koja ga je primila ništa ne radi. Onda se čeka na osobu koja klikće autorizacije, zato što osoba koja obrađuje zahtev možda nije (ispostavilo se da ipak jeste) izašla iz Head aplikacije.

Bila sam jedini klijent u čekaonici i proces je trajao 25 minuta.

Čekajući njegov kraj, pisala sam i pisala svoju novelu.

(Službenicima Alfa banke nije pametno da drže Knjigu utisaka. Sem u cilju psihoterapeutske antistres relaksacije klijenata.)

Žgebe i žgebilić

28.03.2011

Julija je krenula u vrtić.

Andrej, koji je odvodi i dovodi, kaže da kada otvori vrata Julijine učionice, sjate se deca ko ribice.
A Ana kaže, klinci se uvek sjate da vide šta se to dešava.
Kaže, kada njena sestra ode po Bogdana, nekoliko klinaca je vuče za rukav, da uzme njih. A Bogdan u panici da ce tetka da ga ostavi zbog druge dece.
Patetično.

Andreju su u vrticu skrenuli pažnju da bi roditelji trebalo samo da kucaju, vaspitačice će izlaziti i sa roditeljima razmenjivati decu, ulasci roditelja u učionicu uznemiruju decu. Andrej je prestao da otvara vrata Julijine sobe.

(Već postoji segment u Julijinom životu o kome ništa ne znam. Patetično.)

 

Posle mladosti

04.01.2011

Dočekali smo Novu Godinu kod kuće, svijali porodično gnezdo, gledali jednim okom prenos koncerta na Platou ispred Narodne skupštine.
Mladi ljudi skakuću i raduju se i muvaju ispred bine.
Nije im hladno, pomislila sam, a napolju je oko – 10.

Jel ti žao što je maldost prošla?, pitao je Andrej ozbiljno.
Iznenadilo me je pitanje, dobro sam razmislila.
Mladost je zaista prošla!, sinulo mi je, prvi put.

Nije mi žao, rekla sam, išla sam i ja na platoe za Novu Godinu, skakala i uglavnom se loše provodila.
Sad biram koncerte na kojima mogu da sedim, kao na predstavi, koji imaju pauzu na kojoj odem do toaleta (zbog starosti, popijem šaku lekova).

Žao mi je jedino zbog suknjica, smejala sam se, posle 35 – te ih svake godine produžim za 2 cm!

Foto album

04.03.2010

Nije me bilo dugo, zapravo, bilo me je, ali ne ovde:
roda mi donela bebu Juliju :-).

Sa bebom, puno fotografisanja,
otuda i album na krimer.org.

O autoru / Fotografije, izvolite pogledati!

Dan planete Zemlje, 22. april

22.04.2009

DanPlaneteZemlje

Www.google.com se danas zeleni, vesela slika planete Zemlje.

Meni pred očima planeta Beograd: kaljavi liftovi zgrade u kojoj živim,  čovek u odelu koji pljuje ulazeći u Dom zdravlja iz kog izlazim i tera me da poskakujem (smejem se, mogla bih da budem prolaznik koji stepuje pred mecima kabadahije u kaubojskom filmu),  baba koja baca na trotoar zgužvanu hartiju i koju bih da zaustavim i kažem joj ljubazno da je nešto izgubila.

(Ponovo se smeškam: vreme je da prestanem da gledam svoja posla i  mirno živim u tuđem đubretu do kolena, mogla bih da postanem predsednik kućnog saveta, da lepim letke na vrata garaža pred kojima ima smeća i da učim nepoznate ljude lepom ponašanju.)

Zvezdičenje

24.03.2009

hotelnulazvezdica

Prvi hotel nulte kategorije otvoren je u Švajcarskoj, u gradiću Sevelenu: bunker, predviđen za sklonište tokom nuklearnog rata, doživeo je metamorfozu u hotel sa nula zvezdica, jedini na svetu.

$9 – $13, toliko bi trebalo da platite da biste prespavali u sobi nalik zatvorskoj ćeliji, bez dnevne svetlosti i bez grejanja. Vi zimogorožljivi, slobodni ste da iz hodnika, sami, pokupite termofore sa vrelom vodom i njima grejete stopala. Ili obujete kućne papuče, koje će vas, kao deo udobnosti hotela, čekati u sobi i čije me postojanje iznenađuje, tumarati bos po atomskom skloništu mi se čini prikladnijim ambijentu.

Buku koju proizvodi ventilacija eliminisaćete čepovima za uši, naći ćete ih na jastuku, zajedno sa čokoladom za dobrodošlicu. (Ponovo šokirana, čokolada!)

Suočićete se i sa umetnošću, vojničko zajedničko kupatilo je preobraženo u hol sa fontanom punom cveća, dok slike spoljašnjeg života, koje emituje kamera smeštena na površini bunkera, teku po ekranu unutar betonskog zida. ( Detalji )

Sva u štednji, Švajcarska, izmišlja novi oblik hotelijerstva, smeje se zvezdicama Dubaia. Moderno, s obzirom na svetsku bankarsku krizu.

Saveti golubijeg psihoanalitičara

28.02.2009

GolubTroje golubova, mala porodica, prenoćilo je na prozoru naše spavaće sobe.
Nove komšije, jesi ih videla noćas?, pitao je Andrej tog jutra. Nasmejala sam se, rekla da nisam, pogledala prozor.
Ružan, prljavi sims, to je ostavila za sobom ljupka porodica.

Setila sam se kako sam pobedila u ratu sa golubovima, otimali smo se oko terase: golubovi su ptice koje se lako prestravljuju, ako im ovde, onde podmetneš ogledalce, uteći će, pričini im se, sletajući, da ih napada gadna ptičurina, uplaše se i ne vraćaju.
Drugi savet, koji nisam probala (terasa je postala pedantno mesto pomoću ogledala),  je velika i šarena figura ptice: golubovi, sletajući, misle da je figura izistinska ptičurina, uplaše se i ne vraćaju.

Newer Posts »