Skip to content

Pravo mesto

Kada sam prvi put videla fontanu u obnovljenom Tašmajdanskom parku, pomislila sam da je lepa.

Onda smo prošle nedelje, u Rimu, gledali fontane. Fascinirale su me, zapamtiću Rim po njima.

Mislila sam u Rimu: kakvih ovde divota ima, a meni je bila lepa fontana na Tašu. Dobro je putovati, pogledati druge, to te stavi na mesto, uveri te da ima boljih, tera te da se trudiš.

Obilazili smo i stari Rim.
Šetajući brdom Palatinom, naišli na park koji je neki od papa, davno, preuredio u lični vrt za orgijanje.
Skroman park, pomislila sam ozbiljno, rekla da sam očekivala više.
Andrej se nasmejao: Šta, Jecki, nisi zadovoljna izgledom iskopanog parka koji je neko gradio pre više od 2000 godina?  Šta su tvoji preci radili u to vreme?

Ponovo me je neko stavio na mesto.

2011 10 06 Jelena Krimer Život i avanture Comments (0) Permalink

Alfa banka, dobrodošli!

Jutros sam u Alfa banci oročavala novčani depozit.  Imala sam vremena da dam svoj komentar u Knjizi utisaka.

Pisala  sam:

O sporosti i složenosti procesa, o tome da moj zahtev obrađuju tri osobe, da osoba koja prima zahtev započne proces i preda ga službenici do sebe, da zahtev tu sačeka pošto osoba koja obrađuje zahtev nešto završava, dok osoba koja ga je primila ništa ne radi. Onda se čeka na osobu koja klikće autorizacije, zato što osoba koja obrađuje zahtev možda nije (ispostavilo se da ipak jeste) izašla iz Head aplikacije.

Bila sam jedini klijent u čekaonici i proces je trajao 25 minuta.

Čekajući njegov kraj, pisala sam i pisala svoju novelu.

(Službenicima Alfa banke nije pametno da drže Knjigu utisaka. Sem u cilju psihoterapeutske antistres relaksacije klijenata.)

2011 06 17 Jelena Krimer Svet oko nas Comments (2) Permalink

Žgebe i žgebilić

Julija je krenula u vrtić.

Andrej, koji je odvodi i dovodi, kaže da kada otvori vrata Julijine učionice, sjate se deca ko ribice.
A Ana kaže, klinci se uvek sjate da vide šta se to dešava.
Kaže, kada njena sestra ode po Bogdana, nekoliko klinaca je vuče za rukav, da uzme njih…A Bogdan u panici da ce tetka da ga ostavi zbog druge dece…
Patetično :-)

Andreju su u vrticu skrenuli pažnju da bi roditelji trebalo samo da kucaju, vaspitačice će izlaziti i sa roditeljima razmenjivati decu, ulasci roditelja u učionicu uznemiruju decu. Andrej je prestao je da otvara vrata Julijine sobe.

(Već postoji segment u Julijinom životu o kome ništa ne znam!… Patetično :-) )

 

2011 03 28 Jelena Krimer Život i avanture Comments (4) Permalink

Posle mladosti

Dočekali smo Novu Godinu kod kuće, svijali porodično gnezdo, gledali jednim okom prenos koncerta na Platou ispred Narodne skupštine.
Mladi ljudi skakuću i raduju se i muvaju ispred bine.
Nije im hladno, pomislila sam, a napolju je oko – 10.

Jel ti žao što je maldost prošla?, pitao je Andrej ozbiljno.
Iznenadilo me je pitanje, dobro sam razmislila.
Mladost je zaista prošla!, sinulo mi je, prvi put.

Nije mi žao, rekla sam, išla sam i ja na platoe za Novu Godinu, skakala i uglavnom se loše provodila.
Sad biram koncerte na kojima mogu da sedim, kao na predstavi, koji imaju pauzu na kojoj odem do toaleta (i popijem šaku lekova, zbog starosti, hehe).

Žao mi je jedino zbog suknjica, smejala sam se, posle 35 – te ih svake godine produžim za 2 cm!

2011 01 04 Jelena Krimer Život i avanture Comments (0) Permalink

Foto album

Nije me bilo dugo, zapravo, bilo me je, ali ne ovde:
roda mi donela bebu Juliju :-) .

Sa bebom, puno fotografisanja,
otuda i album na krimer.org.

O autoru / Fotografije, izvolite pogledati!

2010 03 04 Jelena Krimer Život i avanture Comments (2) Permalink

Dan planete Zemlje, 22. april

DanPlaneteZemlje

Www.google.com se danas zeleni, vesela slika planete Zemlje.

Meni pred očima planeta Beograd: kaljavi liftovi zgrade u kojoj živim,  čovek u odelu koji pljuje ulazeći u Dom zdravlja iz kog izlazim i tera me da poskakujem (smejem se, mogla bih da budem prolaznik koji stepuje pred mecima kabadahije u kaubojskom filmu),  baba koja baca na trotoar zgužvanu hartiju i koju bih da zaustavim i kažem joj ljubazno da je nešto izgubila.

(Ponovo se smeškam: vreme je da prestanem da gledam svoja posla i  mirno živim u tuđem đubretu do kolena, mogla bih da postanem predsednik kućnog saveta, da lepim letke na vrata garaža pred kojima ima smeća i da učim nepoznate ljude lepom ponašanju.)

2009 04 22 Jelena Krimer Svet oko nas Comments (0) Permalink

Zvezdičenje

hotelnulazvezdica

Prvi hotel nulte kategorije otvoren je u Švajcarskoj, u gradiću Sevelenu: bunker, predviđen za sklonište tokom nuklearnog rata, doživeo je metamorfozu u hotel sa nula zvezdica, jedini na svetu.

$9 – $13, toliko bi trebalo da platite da biste prespavali u sobi nalik zatvorskoj ćeliji, bez dnevne svetlosti i bez grejanja. Vi zimogorožljivi, slobodni ste da iz hodnika, sami, pokupite termofore sa vrelom vodom i njima grejete stopala. Ili obujete kućne papuče, koje će vas, kao deo udobnosti hotela, čekati u sobi i čije me postojanje iznenađuje, tumarati bos po atomskom skloništu mi se čini prikladnijim ambijentu.

Buku koju proizvodi ventilacija eliminisaćete čepovima za uši, naći ćete ih na jastuku, zajedno sa čokoladom za dobrodošlicu. (Ponovo šokirana, čokolada!)

Suočićete se i sa umetnošću, vojničko zajedničko kupatilo je preobraženo u hol sa fontanom punom cveća, dok slike spoljašnjeg života, koje emituje kamera smeštena na površini bunkera, teku po ekranu unutar betonskog zida. ( Detalji )

Sva u štednji, Švajcarska, izmišlja novi oblik hotelijerstva, smeje se zvezdicama Dubaia. Moderno, s obzirom na svetsku bankarsku krizu.

2009 03 24 Jelena Krimer Svet oko nas Comments (2) Permalink

Saveti golubijeg psihoanalitičara

GolubTroje golubova, mala porodica, prenoćilo je na prozoru naše spavaće sobe.
Nove komšije, jesi ih videla noćas?, pitao je Andrej tog jutra. Nasmejala sam se, rekla da nisam, pogledala prozor.
Ružan, prljavi sims, to je ostavila za sobom ljupka porodica.

Setila sam se kako sam pobedila u ratu sa golubovima, otimali smo se oko terase: golubovi su ptice koje se lako prestravljuju, ako im ovde, onde podmetneš ogledalce, uteći će, pričini im se, sletajući, da ih napada gadna ptičurina, uplaše se i ne vraćaju.
Drugi savet, koji nisam probala (terasa je postala pedantno mesto pomoću ogledala),  je velika i šarena figura ptice: golubovi, glupe ptice, misle, sletajući, da je figura izistinska ptičurina, uplaše se i ne vraćaju.

2009 02 28 Jelena Krimer Cake Comments (2) Permalink

Kape

nenaŽena Betoven, rekao je Marjan kada sam mu pokazala kapu sa slike koju  je isplela slepa žena iz Kikinde, Magdalena Mišković. (Manekenka sa slike je moja sestra).

Magdalena prodaje kape koje plete od svog konca ili konca koji sami izaberete.

Da biste naručili kapu, ukoliko ne živite u Kikindi, potrebno je da kupite 100 grama vunice, pozovete Magdu i dogovorite se o slanju konca poštom. Lako :-) .

Magdalenin telefon: 023-021-513.

2009 02 04 Jelena Krimer Svet oko nas Comments (0) Permalink

Žica

The Wire , najbolja televizijska serija koju sam gledala, je priča o policiji, drogi i političarima u Baltimoru. Pametna, ozbiljna i gorka, bez brzih zapleta i tupavih raspleta, bez lakog humora, bez klišea.

Seriju je napravio David Simon (autor Homicide: Life on the Street) i iza serije stoje novinari koji su izveštavali o kriminalu i policajci koji su ga suzbijali više od 20 godina.

Serija je završena posle pet sezona, što me pomalo žalosti, lepo mi je da je gledam, ali pozdravljam odluku autora da ne kvari izuzetnu celinu novim sezonama sa slabim zapletima i besmislenim krajevima koje mi nastavljamo da pratimo bez radosti i po inerciji.

2009 01 28 Jelena Krimer Filmski program Comments (0) Permalink